Prelazak sa freona na CO2: kako izgleda korak po korak

Najveći strah kod prelaska na CO₂ sistem obično nije cena, nego nepoznanica: šta se tačno dešava sa objektom tokom radova, koliko dugo rashlada ne radi i šta sve mora biti urađeno da bi sistem proradio. Ako razmišljate o prelasku sa freonskog na CO₂ rashladni sistem, verovatno već imate rešenje koje radi, ali znate da se freoni postepeno izbacuju iz upotrebe, dok cene struje rastu. Ugradnja CO₂ sistema u postojeći objekat može smanjiti potrošnju električne energije i do 30%, uz usklađenost sa budućim propisima, pa se ulaganje vremenom vraća kroz niže račune. Ovaj vodič opisuje ceo proces hronološki, od prve tehničke analize do puštanja u rad, na osnovu iskustva iz stvarnih projekata u Srbiji tako da tačno znate šta vas čeka pre nego što donesete odluku.

Šta se tačno podrazumeva pod prelaskom sa freona na CO₂?

Prelazak sa freona na CO₂ ne znači uvek isto za svaki objekat. Za nekoga je to potpuno nov rashladni sistem, za nekoga delimična rekonstrukcija postojećeg. Pre nego što uđete u brojke i rokove, važno je da razumete šta se u vašem konkretnom slučaju menja, a šta ostaje na svom mestu.

Potpuna zamena sistema ili delimična nadogradnja: kada je moguća koja opcija

U praksi postoje dva scenarija. Prvi je potpuna zamena, kada se stari freonski sistem uklanja i zamenjuje novim CO₂ (R744) sistemom projektovanim za konkretan objekat. Drugi je delimična nadogradnja, kada se zadržava deo postojeće infrastrukture, a menja se rashladni fluid i ključne komponente.

Koji je scenario moguć zavisi od starosti i stanja opreme, materijala postojećih instalacija i radnih pritisaka koje sistem mora da izdrži. CO₂ radi na znatno višim pritiscima od freona, pa nije svaka postojeća instalacija pogodna za delimičnu nadogradnju. Konkretan odgovor dobija se tek nakon tehničke analize objekta, o kojoj je reč kasnije u vodiču.

Sledeća tabela ukratko pokazuje kada se bira delimična nadogradnja, a kada potpuna zamena:

Tabela služi kao orijentir; koja je opcija isplativija baš za vaš objekat, utvrđuje se tek nakon snimanja stanja na terenu.

Koja oprema ostaje, a šta se mora zameniti novim

Kod prelaska na CO₂ najčešće se zamenjuju kompresorska jedinica, cevni razvod koji nije predviđen za visoke pritiske i elementi automatike koji ne mogu da upravljaju transkritičnim režimom. Novi sistem je najčešće transkritični dvostepeni (booster) sistem, u kome dvostepena kompresija i gasni hladnjak zamenjuju klasični kondenzator freonskog sistema, a instalacija se dimenzioniše za znatno viši radni pritisak. Sa druge strane, deo rashladnih vitrina, komora i postojeće električne infrastrukture često može da se zadrži ili prilagodi, ako je u dobrom stanju.

Poenta je da se ne baca ono što ima smisla sačuvati. Dobro projektovan prelazak čuva vašu investiciju u opremu koja je i dalje ispravna, a menja samo ono što prelazak na novi rashladni fluid zaista zahteva. Zato se u pripremi projekta uvek radi popis postojeće opreme i procena šta može da ostane.

Šta se dešava sa starim freonom i ko je odgovoran za njegovo zbrinjavanje

Stari freon se ne sme jednostavno ispustiti u atmosferu. Prilikom demontaže, rashladni fluid se propisno izvlači iz sistema, prikuplja i predaje ovlašćenom operateru na zbrinjavanje, uz odgovarajuću dokumentaciju. Ovo je zakonska obaveza, a ne stvar dobre volje.

Kada radove izvodi stručna firma, briga o pravilnom prikupljanju i evidentiranju starog fluida deo je posla, tako da vlasnik objekta ne mora sam da traži operatera niti da vodi papirologiju. Ova obaveza direktno proizlazi iz propisa o fluorovanim gasovima (F-gas regulativa).

Ovde je i suština zašto se uopšte prelazi na CO₂. Klasični freoni iz HFC grupe, poput R404A koji se najčešće koristi u supermarketima i industrijskoj rashladi, imaju visok potencijal globalnog zagrevanja (GWP), zbog čega ih propisi postepeno ograničavaju i poskupljuju. CO₂ (oznaka R744) je prirodni rashladni fluid sa GWP vrednošću 1, što je referentna, najniža vrednost sa kojom se ostali fluidi porede. Zbog toga je ekološka alternativa dosadašnjim HFC fluidima i dugoročno siguran izbor koji ne dolazi u sukob sa budućim propisima.

Koji su preduslovi za prelazak: šta mora biti zadovoljeno pre projekta?

Pre nego što uopšte krene projektovanje, proverava se nekoliko osnovnih stvari. Ti preduslovi određuju da li je CO₂ sistem pravo rešenje za vaš objekat i u kom obimu.

Kapacitet rashladnog sistema i veličina objekta: minimumi za CO₂

CO₂ sistemi najbolje pokazuju svoje prednosti tamo gde postoji dovoljno rashladno opterećenje da opravda ulaganje, pre svega u supermarketima, hladnjačama i industrijskim objektima sa stalnim režimom rada 24/7. Kod vrlo malih objekata sa minimalnim opterećenjem, odnos ulaganja i uštede razmatra se pažljivije.

To ne znači da je CO₂ rezervisan samo za velike sisteme, već da se za svaki objekat radi procena da li je kapacitet takav da tehnologija ima smisla. Upravo zato prva stavka svake analize jeste realno rashladno opterećenje, a ne kvadratura sama po sebi.

Električna instalacija i razvodni ormar: šta mora biti prilagođeno

CO₂ sistemi sa naprednom automatikom i daljinskim nadzorom zahtevaju stabilno napajanje i razvodni ormar koji može da podrži novu opremu. U delu objekata postojeća električna instalacija dovoljna je uz manje prilagodbe, dok je kod starijih objekata ponekad potrebno ojačati napajanje ili osavremeniti razvod.

Ovo se utvrđuje prilikom snimanja objekta, tako da nema iznenađenja u toku ugradnje. Ako je potrebna intervencija na elektro delu, ona ulazi u projekat i plan radova unapred, a ne usput.

Projekat i dozvole: šta je potrebno od dokumentacije pre ugradnje

Ozbiljan prelazak na CO₂ prati tehnička dokumentacija: projekat rashladnog sistema, proračuni i, u zavisnosti od objekta, odgovarajuće dozvole. Za većinu maloprodajnih i industrijskih objekata dokumentacija se priprema uz projekat, a firma koja izvodi radove zna koja je papirologija potrebna za konkretan tip objekta.

Cilj je da sve bude usklađeno sa propisima pre nego što se krene sa fizičkim radovima. Time se izbegavaju zastoji i naknadne izmene, koje su najskuplji deo svakog projekta.

Kako izgleda proces prelaska: 7 koraka od analize do puštanja u rad

Ovo je srž celog procesa. Prelazak sa freona na CO₂ rashladni sistem odvija se kroz sedam jasnih koraka, od kojih svaki ima svoju svrhu. Kada znate redosled, lakše planirate rad objekta i realno procenjujete rokove.

Ukratko, prelazak sa freonskog na CO₂ rashladni sistem prolazi kroz ovih sedam koraka:

1. Tehnička analiza objekta i energetski pregled
2. Projektovanje sistema i izrada tehničke dokumentacije
3. Nabavka opreme i rokovi isporuke
4. Demontaža starog sistema i priprema prostora
5. Ugradnja CO₂ sistema i povezivanje instalacija
6. Punjenje sistema, testiranje i baždarenje
7. Puštanje u rad i obuka osoblja

U nastavku je svaki korak objašnjen detaljnije.

Korak 1: Tehnička analiza objekta i energetski pregled

Sve počinje snimanjem objekta i tačnim razumevanjem vaših potreba. Utvrđuje se postojeće rashladno opterećenje, stanje opreme, potrošnja energije i energetska efikasnost postojećeg sistema, kao i način na koji objekat radi tokom dana. Bez ovog koraka svaka ponuda je nagađanje.

Rezultat analize je jasna slika toga šta može da ostane, šta se menja i kolika je realna korist od prelaska za baš vaš objekat.

Korak 2: Projektovanje sistema i izrada tehničke dokumentacije

Na osnovu analize projektuje se sistem prilagođen objektu, režimu rada i energetskim zahtevima. U ovoj fazi definišu se kapacitet, raspored opreme, automatika i sve što ulazi u tehničku dokumentaciju.

Dobar projekat je onaj koji unapred rešava probleme na papiru, pre nego što se pojave na terenu. Zato se ovom koraku posvećuje vreme.

Korak 3: Nabavka opreme i rokovi isporuke

Kada je projekat gotov, naručuje se oprema. Rokovi isporuke CO₂ komponenti zavise od konfiguracije sistema i dobavljača, pa se ova faza planira unapred kako radovi ne bi čekali opremu.

Realan plan nabavke je ono što razdvaja projekat koji teče od projekta koji se otegne. Zato se rokovi isporuke usklađuju sa terminom radova još u fazi ugovaranja.

Korak 4: Demontaža starog sistema i priprema prostora

U ovoj fazi propisno se izvlači stari freon, demontira postojeća oprema koja se menja i priprema prostor za novi sistem. Ovo je i trenutak kada se sprovodi zbrinjavanje starog rashladnog fluida uz dokumentaciju.

Demontaža se planira tako da se, gde god je to moguće, deo objekta i dalje koristi. O tome kako se to organizuje biće više reči u nastavku.

Korak 5: Ugradnja CO₂ sistema i povezivanje instalacija

Sledi ugradnja nove opreme, postavljanje cevnog razvoda predviđenog za visoke pritiske i povezivanje sa električnom instalacijom i automatikom. Ovo je najzahtevniji deo posla i tu se najviše vidi razlika između iskusnog i neiskusnog izvođača.

Kvalitet ugradnje direktno određuje pouzdanost sistema u narednim godinama, zato se svaki spoj i svaka veza rade po projektu.

Korak 6: Punjenje sistema, testiranje i baždarenje

Kada je sistem povezan, puni se CO₂ fluidom, a zatim se temeljno testira i baždari. Proveravaju se pritisci, zaptivenost, rad automatike i temperaturni režim u svim delovima sistema.

Sistem se ne pušta u rad dok svi parametri nisu u zadatim granicama. Ovaj korak je osiguranje da će rashlada raditi stabilno od prvog dana.

Korak 7: Puštanje u rad i obuka osoblja

Na kraju se sistem pušta u rad i sprovodi obuka osoblja koje će svakodnevno raditi sa njim. Vaš tim uči kako da prati sistem, prepozna signale i reaguje u jednostavnim situacijama.

Sa ovim korakom prelazak je završen, a objekat radi na CO₂ tehnologiji koja je usklađena i sa budućim propisima.

Koliko dugo traje prelazak i da li objekat mora biti zatvoren?

Ovo je pitanje koje najviše brine vlasnike objekata, i to s razlogom: svaki dan zatvorenog objekta je gubitak. Dobra vest je da se prelazak najčešće organizuje tako da objekat radi koliko god je moguće.

Tipičan vremenski okvir za supermarket od 500 do 2.000 m²

Trajanje radova zavisi od veličine objekta, obima zamene i toga da li je reč o potpunoj zameni ili delimičnoj nadogradnji. Za supermarket srednje veličine, od oko 500 do 2.000 kvadratnih metara, ceo proces od projektovanja do puštanja u rad meri se nedeljama, a sama ugradnja na terenu traje kraće.

Precizan rok se definiše tek nakon tehničke analize, jer dva objekta iste kvadrature mogu imati sasvim različito rashladno opterećenje i stanje instalacija. Zato se okvirni rokovi daju u ponudi, a tačni u ugovoru.

Šta se može raditi paralelno sa objektom koji radi

Značajan deo posla, poput projektovanja, nabavke opreme i pripreme, odvija se dok objekat normalno radi. I na samoj ugradnji često je moguće raditi u fazama, tako da jedan deo rashlade ostaje u funkciji dok se drugi menja.

Ova organizacija u fazama je ono što razlikuje dobro vođen projekat od onog koji objekat zatvara na duže. Cilj je da poslovanje trpi što manje.

Kada je neophodan kratkotrajan prekid rada i kako se planira

Kod pojedinih radova, poput konačnog povezivanja i puštanja sistema u rad, kratkotrajan prekid je ponekad neophodan. Takvi prekidi se planiraju unapred, najčešće u periodu najmanjeg opterećenja objekta, i traju što je kraće moguće.

Ključno je da prekid nikada ne bude iznenađenje. Kada je unapred dogovoren i uklopljen u plan, njegov uticaj na poslovanje svodi se na minimum.

Kako Frigomax organizuje prelazak sa minimalnim prekidom rada objekta?

Frigomax je prvi u Srbiji uveo transkritični CO₂ rashladni sistem nove generacije i od tada je prelazak sa freona na CO₂ sproveo u nizu maloprodajnih i industrijskih objekata. Iza svakog uspešnog prelaska stoji ista logika: dobra priprema, rad u fazama i jasan plan prekida, tako da objekat nastavlja da radi koliko god je to moguće.

Iskustvo iz projekta Delhaize 2018: šta smo naučili o organizaciji

Prvi transkritični CO₂ sistem u Srbiji Frigomax je implementirao još 2018. godine, u saradnji sa kompanijom Delhaize. Taj projekat je pokazao koliko je organizacija radova bitna kod objekta koji ne sme da stane: precizno planiranje faza, usklađivanje isporuke opreme sa terminima i jasan raspored prekida.

Iskustvo sa tog i kasnijih projekata danas ulazi u svaki novi prelazak, tako da klijenti dobijaju rešenje koje je već prošlo proveru u realnim uslovima.

Tim i rokovi: šta dobijate uz ugovor o ugradnji

Uz ugovor o ugradnji dobijate sertifikovan tim tehničara i podršku inženjera, jasno definisane rokove i plan radova usklađen sa vašim poslovanjem. Nakon puštanja u rad, isti tim pokriva i servis sistema kroz redovno održavanje ili intervenciju, 365 dana u godini, iz servisnih centara u Šimanovcima i Šapcu.

To znači da za ceo životni ciklus sistema, od prve analize do dugoročnog održavanja, imate jednog partnera. Ako razmišljate o prelasku, prvi korak je uvek tehnička analiza objekta.